Svadba je, prema romskim običajima, trajala tri puna dana. Prvog dana bila je u kući Markovića u Vladičinom Hanu, kroz koju je prodefilovalo oko 2.000 komšija, prijatelja, rodbine, ali i znatiželjnika. Sviralo se i pevalo do duboko u noć.

Vranjski hotel bio je rezervisan za više od 400 VIP zvanica, a među njima su bili i oficijelni pevači: Šaban Šaulić, Usnija Redžepova, kao nekadašnji košarkaški selektor Željko Obradović, Muta Nikolić i supruga odbeglog Bogoljuba Karića, Milanka. Iako su bili najavljivani kao specijalni gosti, na kraju se ipak nisu pojavili Velimir Ilić i Milutin Mrkonjić.

Angažovano je bilo više od stotinu konobara koji su nosili identične uniforme: zelene košulje sa crnim prslucima i crnim pantalonama. Priča se da su hranu, osim ovog hotela, spremala još četiri vranjska restorana. Torta je, pak, stigla iz niške poslastičarnice „Turist", a poklon je mladoženjine sestre Tamare koja je mladencima kupila i skupocene burme. Torta je teška stotinak kilograma, visoka gotovo tri metra, pa joj odgovara i naziv - „Ajfelova kula".

Na svadbi je sviralo nekoliko najboljih trubačkih orkestara sa juga Srbije, dva elektronska orkestra iz Požarevca i Bugarske, a s obzirom na to da je među zvanicama bilo mnogo estradnih ličnosti, dobar štimung bio je zagarantovan.

Kum mladenaca je Boban Banković, vlasnik privatnog preduzeća „Banković" iz Crne Trave, a stari svatovi su Markova sestra Tamara i njen suprug Saša. Mlada je nosila tri venčanice (za svaki dan svadbe po jednu), kupljene u Skoplju i Beogradu, a mladoženja je tri odela nabavio u Holandiji.